DANAS JE VELIKI PETAK I GOTOVO SVI PRAVOSLAVNI VERNICI U SRBIJI FARBAJU JAJA. ALI ZAŠTO SE JAJA UOPŠTE FARBAJU, KAKVE VEZE ZEC IMA SA VASKRSOM I KOJI SU TO NAJLEPŠI VASKRŠNJI OBIČAJI?

 

Svi se raduju raznobojnim i šarenim jajima, ne samo deca. Na Vaskrs, najveći hrišćanski praznik, primenjuje se i veliki broj običaja koji svi željno iščekuju i prenose sa kolena na koleno.

ŽBOG ČEGA SE FARBAJU JAJA ZA VASKRS?

Jaja su odvajkada bila simbol obnavljanja prirode i života, odnosno ponovnog rađanja– kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život.

Simbolika farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je Marija Magdalena Mironosica (to je  devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po Vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Kao poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos Vaskrse“, i sva jaja u korpi su postala crvena.

Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali Hrišćanima da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.

Na Veliki petak, svaka domaćica, zajedno sa decom, po ustaljenoj tradiciji, boji (farba) vaskršnja jaja. Prvo obojeno jaje, koje se farba u crvenu boju, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se “čuvarkuća”. Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja Vaskrsenja, jer Vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.

Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena.

ZAŠTO SE ZEČEVI SVE VIŠE POVEZUJU SA VASKRSOM?

Iako bi mnogo logičnije bilo da uz uskršnja jaja “ide” i uskršnja kokoška, na ovaj praznik jaja “nosi” zec. Iako ova životinja nema nikakve veze sa crkvom, poslednjih decenija je postala najprepoznatljiviji simbol Uskrsa, čak i u našim krajevima.

Zeca možda nema u Bibliji, ali su zato paganska verovanja prepuna priča o njemu. Izvorni “uskršnji zeka” simbol je plodnosti i ponovnog rađanja.

Njegovo spajanje sa jajima i Uskrsom verovatno se odigralo početkom XVI veka u Nemačkoj gde postoje zapisi o tome koliko su deca željno iščekivala dolazak “Oschter Haws-a” – zeca koji na uskršnje jutro polaže obojena jaja u gnezda.

Ovaj običaj nemački doseljenici preneli su u Ameriku početkom XIX veka, odakle se proširio i na ostale države sveta i tako postao najveći  komercijalni simbol Uskrsa.

NEKI OD VASKRŠNJIH OBIČAJA

Vaskrs označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih kao i pobedu života nad smrću.

Na taj dan valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Vaskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu.

Na Vaskrs, na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se – “Hristos Vaskrse” i “Vaistinu Vaskrse”. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim đakonijama.

Decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine.

Ono što je zasigurno najzanimljivije deci, jeste sakrivanje jaja i slatkiša po dvorištu i kući i oni kada se probude prvo o čemu razmišljaju jeste kako će naći skrivene darove.

Na Vaskrs, rano ujutru ljudi su odlazili u crkve na jutrenje; U Rusiji je bio običaj da ako se neko uspava i ne dođe na jutrenje u crkvu idu po njega, polivaju ga vodom, ili ga bacaju u reku. U 17. veku, Sinod Ruske crkve je posebnim ukazom zabranio provođenje ovog običaja, koji je dovodio i do smrtnih stradanja ljudi. Posle ručka ljudi su se okupljali kod Crkve, a ako u selu nema crkve, pod zapis (sveto drvo).

U Srbiji se primenjuju raznorazni običaji, najčešće u zavisnosti od područja zemlje. Svaki kraj ima neko svoje verovanje ali jedno je sigurno, na Vaskrs su svi ukućani na okupu  gde zajedno proslavljaju najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo!